Projekat LEAPSyn-SCI obeležava mesec borbe protiv Parkinsonove bolesti
April mesec je mesec u kome se obeležava borba protiv Parkinsonove bolesti. Parkinsonova bolest je nakon Alchajmerove bolesti, drugo najčešće hronično i progresivno neurodegenerativno oboljenje. Procenjuje se da je u svetu preko 10 miliona obolelih od Parkinsonove bolesti, dok je prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije u 2019. godini ukupno registrovano oko 14 hiljada obolelih u Srbiji. Tačna etiologija i patofiziologija ove bolesti još uvek nisu poznati. Pretpostavlja se da na pojavu oboljenja utiču faktori sredine ali i genetski činioci. Uzimajući u obzir produžetak životnog veka ljudi, Parkinsonova bolest ima veliki socioekonomski značaj, s obzirom da briga o obolelima zahteva multidisciplinarni pristupi kontinuirano lečenje, što stvara velike direktne i indirektne troškove. Uzimajući u obzir simptome koje prate ovu bolest, značajna je podrška članova porodica koje teže da pruže adekvatnu brigu obolelom.
Za Parkinsonovu bolest karakteristično je smanjenje broja moždanih ćelija koje proizvode dopamin, neurotransmiter koji ima značajnu ulogu u regulisanju finih pokreta, što dovodi do usporenog kretanja, tremora i otežanog održavanja ravnoteže. Razlog smanjenog broja ovih ćelija jeste njihovo odumiranje usled progresivnog nagomilavanja agregiranih jedinica proteina alfa-sinukleina u fibrile, tzv. Levijeva tela. uprkos brojnim istraživanjima procesi koji pokreću agregaciju alfa-sinukleina još uvek nisu u potpunosti poznati.
Iako je prvi put opisana 1807. godine, još uvek nije pronađen lek za Parkinsonovu bolest. Postojeći terapijski pristupi se uglavnom odnose na ublažavanje posledica i lečenje simptoma. Većina lekova treba da nadoknadi manjak dopamina ili imitira njegovo delovanje, kako bi obolelima bio poboljšan kvalitet života i produžen životni vek. Danas se u terapiji najviše koristi dopaminski prekursor, lek „levodopa“, (L-dihidroksifenilalanin). Sa ciljem da se nadoknadi manjak dopamina, razvija se genska terapija i terapija matičnim ćelijama (fetalni dopaminergički neuroni). Trenutne strategije za razvoj lekova koji bi sprečili nastanak bolesti su zasnovane ili na pronalaženju malih molekula koji bi mogli da utiču na agregiranje α-sinukleina ili na imunoterapiji (primena antitela koja bi uticala na smanjenje nivoa alfa-sinukleina - pasivna imunizacija) i autofagiji proteinskih agregata.
Stoga je pristup koji koristi LEAPSyn-Sci projekat zaista inovativan i otvara novu dimenziju u razvijanju terapeutskih pristupa ze dizajniranje terapije protiv Parkinsonove bolesti. Glavni cilj našeg projekta jeste da pomoću LEA proteina akumuliranih u listovima ramonde tokom suše smanjimo agregaciju α-sinukleina, i na taj način promovišemo razvoj potpuno novih strategija za lečenje Parkinsonove bolesti.
Potencijal LEA proteina da spreči agregaciju alfa sinukleina je potpuno neistražen i po prvi put predložen našim projektom. Zato je potrebno da se najpre ispita interakcija ova dva proteina pod zadatim eksperimentalnim uslovima. Po završetku ove faze, koja ujedno predstavlja i ispunjenje glavnog cilja našeg projekta, otvoriće se mogućnost za testiranje na veštačkim sistemima i kulturama ćelija. Nakon potvrde uspešnosti ovog koraka, u saradnji sa neurofiziolozima i lekarima predložićemo razvoj novih strategija za lečenje obolelih od Parkinsonove bolesti.
