Група за молекуларну биомедицину објавила је у часопису „Frontiers in Pharmacology“ рад под називом „Comprehensive pharmacogenomics profiling of the Serbian population“. 

Ова студија је мапирала како генетичке разлике у српској популацији утичу на одговор на лекове, што представља кључни корак ка персонализованој медицини. Истраживачи су анализирали генетичке податке 881 становника Србије и пронашли значајне варијације у генима попут CYP2B6, NAT2, SLCO1B1, UGT1A1 и VKORC1, који сви утичу на то како тело обрађује често коришћене лекове, укључујући статине и антидепресиве. Студија је открила да се неки од ових генетичких образаца значајно разликују од оних у другим популацијама. То значи да би третмани могли бити боље прилагођени српској популацији коришћењем генетичког тестирања. Укључивање ових налаза у рутинску здравствену заштиту могло би учинити прописивање лекова тачнијим и ефикаснијим, смањујући нежељене ефекте и побољшавајући исходе. 

Ово истраживање део је дисертације Марине Јеловац и реализовано је у склопу пројекта PharmGenHub који финансира Европска комисија у склопу програма HORIZON-WIDERA Twinning, а којим руководи др Бранка Зукић.