Фокус Јованкиног истраживања је на молекуларним aнализама водених система, укључујући отворене воде и аквакултуру, са акцентом на микробиолошке атрибуте и њихов однос према здрављу екосистема и њиховом утицају на животну средину.

Докторирала је молекуларну биологију на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Њене лабораторијске вештине укључују, али нису ограничене на, молекуларну анализу нуклеинских киселина и протеина, биохемијске тестове, ћелијску културу и традиционалну микробиологију. Јованкина докторска дисертација испитивала је предности пробиотика у експерименталном моделу инфламаторне болести црева и гена који утичу на везивање пробиотика за цревну слузницу домаћина. Касније је радила на in vivo и in vitro моделима кожних и цревних инфекција, аутофагије и ћелијског циклуса. Током последње деценије, њено истраживање је померено са модела система на узгојене рибе, укључујући смуђа и великоустог баса, са фокусом на ефекте различите исхране и пробиотичких сојева на имунолошке параметре, експресију гена у развићу, стрес, активност дигестивних ензима и микробну равнотежу.

Јованкино студијско подручје недавно се проширило и на отворене воде захваљујући партнерствима са угледним домаћим и међународним институцијама. Она ради на испитивању водених екосистема кроз молекуларну призму користећи најсавременију молекуларну технологију и вештачку интелигенцију како би разумела њихове основне карактеристике које су релевантне за праћење и одрживост животне средине.

До сада је Јованка била руководилац на шест међународних истраживачких пројеката у области аквакултуре и отворених вода. У текућим иницијативама, она интегрише своју позадину у молекуларној биологији са својим вештинама у машинском учењу и програмирању за анализу образаца биодиверзитета и микробних заједница у контексту физиологије риба и атрибута релевантних за узгој. Била је предавач у својој области експертизе на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду.