Laboratorija za molekularnu hematologiju - Projekti

Laboratorija za molekularnu hematologiju - Projekti

 

Retke bolesti: molekularna patofiziologija, dijagnostički i terapijski modaliteti i socijalni, etički i pravni aspekti ( MNTRS, 2011 - 2014 ).

Molekularna osnova organskih acidurija u Srbiji i primena novih terapeutskih strategija baziranih na genotipu (Bilateralni projekat naučne i tehnološke saradnje između Republike Srbije i Kraljevine Španije, 2012-2013).

Researchers'Night Fever "RENIFEVER" (EU, CSA-SA, FP7-PEOPLE-2011-NIGHT- 287432, 2011).

Mala škola DNKlogije (MNTRS, 2010).

Mala škola DNKlogije (MNTRS, 2009).

Strukturalni elementi genoma u modulaciji fenotipa (MNZŽS, 2005-2010).

Molekularno genetski markeri klonskog preobražaja matičnih ćelija hematopoeze (MNZŽS, 2005-2010).

Unapređenje biomedicinske nauke i tehnologije u cilju poboljšanja zdravlja u Srbiji “HISERBS” (EU, SSA, FP6-INCO-026357, 2006-2009).

Naučno istraživački interesi :

Molekularna genetika talasemijskih sindroma

Talasemijski sindromi su nasledni poremećaji koji su posledica odsustva ili smanjene sinteze jednog ili više polipeptidnih lanaca hemoglobina, što uzrokuje pojavu anemije. Talasemije su posledica velikog broja različitih genetičkih defekata. Molekulska dijagnostika talasemija je najpouzdaniji metod za rano otkrivanje bolesti što, zbog pravovremene primene terapije, popravlja kliničku sliku i tok bolesti, kao i za prenatalnu dijagnozu. Ovaj projekat obuhvata analize hemoglobina  i analize DNK globinskih gena (PCR, reverzni dot blot) u porodicama sa visokim rizikom za talasemiju i identifikaciju novih mutacija u  Srbiji. Mi izučavamo i regulaciju transkripcije fetalnih beta-globinskih gena. Analiziraju se mutacije u Gy I Ay promotoru kao potencijalni modulatori beta-talasemijskog fenotipa.

Fenilketonurija: Molekularna karakterizacija i genotip-fenotip korelacija

Fenilketonurija (PKU, MIM#261600) je najčešća nasledna bolest vezana za poremećaj metabolizma esencijalne amino kiseline (u beloj populaciji oboleva 1/10000). Uzrok fenilketonurije je poremećaj fenilalanin hidroksilaze (PAH, EC 1.14.16.1), enzima koji u jetri katalizuje prevođenje fenilalanina u tirozin. Posledica poremećenog metaboličkog puta je povišen nivo fenilalanina u krvi i nedostatak tirozina neophodnog za sintezu neurotransmitera. Bolest može izazvati mentalnu retardaciju, ukoliko se ne primeni dijetalni režim ishrane. Ovaj projekat se bavi molekularnom karakterizacijom mutacija koje se javljaju u genu za fenilalanin hidroksilazu i uzrok su fenilketonurije kod pacijenata iz Srbije i Crne Gore i analizom fenotipskih manifestacija pojedinih mutacija (korelacija fenotipa i genotipa).

Farmakogenetika

Genetički polimorfizmi u enzimima koji metabolišu lekove su povezani sa individualnim razlikama u efikasnosti i toksičnosti mnogih lekova. Tiopurin-S-metiltransferaza (TPMT) metaboliše tiopurinske lekove, kao što su antikancerozni agensi (6-merkaptopurin i 6-tioguanin) i imunosupresivni agens azatioprin koji se koriste u terapiji kancera, autoimunih bolesti i zapaljenski oboljenja creva. Smanjena aktivnost TPMT povezana je sa teškom hematopoetskom toksičnošću posle upotrebe standardnih doza ovih lekova. Nekoliko mutacija u genu za TPMT rezultuju niskom enzimskom aktivnošću. Metodama PCR-RFLP i ARMS-PCR mi detektujemo klinički relevantne mutacije u genu za TPMT. Najnovija istraživanja su pokazala da promenljiv broj tandemskih ponovaka (VNTR) unutar promotora gena za TPMT utiče na nivo aktivnosti enzima. Mi izučavamo regulaciju transkripcije TPMT gena analizom VNTR ponovaka u njegovom promotoru, sa ciljem da se utvrdi da li različitost u promotorskom regionu gena za TPMT može biti tretirana kao novi farmakogenetički marker.

Molekularnogenetička dijagnostika i praćenje leukemija

Razumevanje patofiziologije akutne limfoidne (ALL) i mijeloidne leukemije (AML) je značajno napredovalo zahvaljujući molekularno genetičkim studijama. Genetičke promene povezane sa patogenezom ALL i AML se detektuju na molekularnom nivou i koriste za postavljanje dijagnoze, detekciju minimalne rezidualne bolesti i prognozu. Najčešće translokacije kod ALL (t(9; 22) BCR-ABL (p190) fuzioni transkript, t(1; 19) E2A-PBX1 fuzioni transkript, t(12; 21) TEL-AML1 fuzioni transkript i t(4; 11) MLL-AF4 fuzioni transkript) i AML (PML/RAR fuzioni transkript za t(15;17), AML1/ETO fuzioni transkript za t(8;21) i CBFbeta/MYH11 fuzioni transkript za inv(16)) detektuju se i prate metodom RT-PCR. Analiziraju se i klon-specifični rearanžmani gena za IgH i T-ćelijkog receptora (TCR). Mutacije u genu za Flt3 (Flt3/ITD, D835) se detektuju metodom PCR. Naš naučni interes je usmeren i ka izučavanju membrana leukocita koji sadrže mutirani FLT3 protein (vezivanje proteina Hsp70 i albumina) kao i izučavanje apoptoze (FasR mRNK) u leukemijama.

Mutacije u genu za NOD2/CARD15 i promotoru TNF-alpha gena kod Kronove bolesti

Inflamatorne bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitits) manifestuju se kao hronična inflamacija digestivnog trakta i imaju multifaktorijalnu genetičku komponentu. Mutacije u NOD2/CARD15 genu (R702W, G908R i L1007fs) su pokazale statistički značajnu asocijaciju sa Kronovom bolešću. Novija istraživanja su pokazala da polimorfizam (-308 G-A) u promotoru gena za glavni proinflamatorni citokin TNF-alfa ima važnu ulogu u modulaciji fenotipa kod pacijenata sa Kronovom bolešću, što je posebno značajno u prognozi i načinu lečenja ovih pacijenata, pre svega primenom inhibitora TNF-alfa. Kako su manifestacije mutacuja u NOD2/CARD15 genu kao i -308 poliformizma u promotoru TNF-alfa gena još uvek nedovoljno ispitane kod bolesnika sa Kronovom bolešću, od naučnog je i kliničkog značaja odrediti genotip pacijenata na ovim lokusima i izvršiti stratifikaciju pacijenata prema toku bolesti i odgovoru na terapiju.

Legg-Calvé-Perthesova bolest

Legg-Calvé-Perthesova bolest (Pertesova bolest) pripada klasi aseptičnih osteohondroza kod dece. Karakteriše se avaskularnom nekrozom proksimalne femoralne epifize, koja dovodi do poremećaja  enhondralne osifikacije glave femura, njene deformacije i ranog invaliditeta. Pertesova bolest se javlja kod dece između 2 i 12 godina, mada se najčešće javlja u dobi između 5. i 6. godine, i to češće kod dečaka nego kod devojčica. Većina slučajeva je sporadična, mada su opisani i familijarni slučajevi, gde je obolelo više članova porodice.

Etiologija Pertesove bolesti je nepoznata. Naš naučni interes je da ispitamo moguće genetičke faktore koji učestvuju u nastanku ove bolesti. Zato izučavamo faktore koji dovode do poremećaja u koagulaciji i viskozitetu krvi, pratimo ekspresiju različitih markera bi mogli da objasne inflamatorni tok ove bolesti i pratimo familijarne slučajeve koji bi mogli da objasne nasleđivanje ove bolesti.

Ažurirano 30.03.2012